Bugarska odbacila veće poreze na kockanje: Prevladavaju strahovi od rasta crnog tržišta

Bugarska vlada je zvanično odbila predloge opozicionih stranaka da se povećaju porezi na kockanje i uvedu još stroža pravila oglašavanja. Odluka dolazi u vreme kada zemlja revidira svoj Zakon o kockanju, a zvaničnici upozoravaju da bi prekomeran finansijski pritisak na licencirane operatere mogao da se obije o glavu. Zadržavanjem stabilnih poreskih stopa, vlada ima za cilj da zaštiti legalno tržište od preuzimanja od strane nelicenciranih ofšor konkurenata, koji već drže značajan deo domaće industrije.

Debata u bugarskom parlamentu istakla je tenziju između fiskalnih ciljeva i tržišne realnosti. Dok su neke političke frakcije zahtevale veće doprinose od sektora za punjenje državne kase, Ministarstvo finansija je ostalo fokusirano na dugoročno zdravlje regulisanog tržišta. Ovaj oprezan pristup odražava rastuće razumevanje među evropskim regulatorima da postoji prelomna tačka gde poreska politika postaje kontraproduktivna za zaštitu potrošača i integritet tržišta.

Brojke i činjenice

Odbijeni predlozi, koje su uglavnom zagovarale stranke Demokratska Bugarska i Nastavljamo promene, imali su za cilj povećanje poreza na bruto prihod od igara na sreću (GGR) sa trenutnih 25 odsto na 30 odsto. Dodatno, opozicija je tražila skoro udvostručenje naknada koje plaćaju operateri. Zamenica ministra finansija Ljudmila Petkova čvrsto se usprotivila ovim merama, ističući da su porezi na onlajn kockanje već povećani sa 20 na 25 odsto ranije ove godine. U kombinaciji sa 10 odsto poreza na dobit preduzeća, ona je tvrdila da industrija već značajno doprinosi.

„Predlog na prvi pogled zvuči veoma dobro, ali stvarni efekat mere bio bi prelazak igrača sa legalnog na nelegalno tržište. Udeo sivog sektora na tržištu kockanja trenutno iznosi oko 40 odsto. Većina zemalja primenjuje porez od 20 ili 25 odsto. Bilo kakvo povećanje poreza na kockanje dovodi do povećanja sivog sektora.“ - Ljudmila Petkova, zamenica ministra finansija, Bugarska

Prema vladinim podacima, stopa kanalaizacije u Bugarskoj trenutno iznosi oko 60 odsto. To znači da je 40 odsto tržišta već izgubljeno u sivom sektoru. Zvaničnici su istakli da većina evropskih zemalja održava poreske stope u rasponu od 20-25 odsto kako bi osigurale da legalni operateri ostanu konkurentni protiv ofšor sajtova koji izbegavaju lokalne poreze i regulacije.

Pozadina

Zakonska bitka se takođe dotakla oglašavanja. Od aprila 2024. Bugarska sprovodi sveobuhvatnu zabranu reklamiranja kockanja na televiziji, radiju i štampanim medijima. Spoljno oglašavanje je ograničeno na bilborde koji moraju biti udaljeni najmanje 300 metara od obrazovnih i omladinskih objekata. Trenutno, opozicija je želela da ukloni preostale rupe u zakonu, ali je vlada insistirala na održavanju statusa kvo dok se nastavlja šira revizija Zakona o kockanju.

Opozicioni poslanik Venko Sabutev izrazio je oštru kritiku tokom sastanaka odbora, optužujući vladu za nedoslednost u svojim zakonodavnim prioritetima. On je postavio pitanje zašto se neki zakoni mogu brzo izmeniti kroz prelazne odredbe, dok Zakon o kockanju ostaje nepromenjen uprkos pozivima na strože socijalne zaštite.

„Kako ste mogli da promenite Zakon o radu kroz prelazne i završne odredbe, a da ne možete da promenite Zakon o kockanju i zaustavite reklamiranje kockanja kroz isti mehanizam? Dosta je ovog licemerja.“ - Venko Sabutev, opozicioni poslanik, Nastavljamo promene

Uprkos odbijanju povećanja poreza na GGR, vlada nastavlja sa planom da dovede affiliate (pridružene) marketere za kockanje pod državni nadzor. Budžet za 2026. uključuje predlog za godišnju licencnu naknadu od 6.000 evra za affiliate marketere, plus 10 odsto varijabilnog poreza na provizije. Očekuje se da će ovaj potez generisati oko 100 miliona evra godišnjih prihoda, pokazujući da država traži alternativne izvore prihoda bez direktnog gušenja primarnih operatera.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Za igrače u Nemačkoj, bugarska situacija je odraz tekućih borbi sa Meždžavnim ugovorom o kockanju 2021. Nemačka već ima neka od najviših poreskih opterećenja u Evropi, posebno 5,3 odsto poreza na promet za slotove, što je daleko agresivnije od modela zasnovanog na GGR koji se koristi u Bugarskoj. Priznanje bugarskih zvaničnika da je crno tržište od 40 odsto ozbiljna pretnja trebalo bi da služi kao upozorenje nemačkim kreatorima politike.

Nemački igrači koji koriste sajtove licencirane od strane GGL podležu limitu od 1 evra po spinu i mesečnom limitu depozita od 1.000 evra preko operatera, koji se nadgleda putem LUGAS sistema. Kada legalne ponude postanu previše restriktivne ili skupe zbog prenosa poreza, igrači često traže sajtove sa MGA ili Curacao licencom. Bugarski izbor da prioritet da kanalaizaciji nad neposrednim poreskim dobicima je strategija koja se fokusira na zadržavanje igrača unutar sigurnog, regulisanog okruženja gde alati poput OASIS-a mogu zaista funkcionisati.

Šta to znači za kazina sa GGL licencom

Licencirani operateri u Nemačkoj nalaze se u sličnoj situaciji kao i oni u Bugarskoj, iako sa još manjim maržama. Odluka u Sofiji da se obustavi povećanje poreza pokazuje pragmatično shvatanje: ne možete zaštititi igrače ako industriju gurnete u ilegalu. GGL kazina u Nemačkoj moraju da se pridržavaju strogih pravila oglašavanja i socijalnih koncepata, što donosi značajne troškove usklađenosti.

Ako nemačko poresko i regulatorno okruženje ostane znatno kažnjavajuće od onog u drugim zemljama EU poput Bugarske, pritisak na legalne operatere samo će se povećavati. Za sada, bugarska odluka predstavlja pobedu za one koji se zalažu za uravnotežen pristup regulaciji kockanja, fokusirajući se na stabilnost tržišta umesto na kratkoročnu fiskalnu ekploraciju. Ostaje da se vidi da li će drugi evropski regulatori slediti bugarski primer u priznavanju granica poreske politike na visoko konkurentnom digitalnom tržištu.