Balkanska federacija za igre na sreću imenovala Dragana Skrbića za prvog predsednika

Индустрија коцкања у југоисточној Европи консолидује своју политичку репрезентацију. У Букурешту, Румунија, одржан је састанак Балканске коцкарске федерације (BGF) на којем је званично именован њен први руководећи тим. Овај корак следи након потписивања Меморандума о сарадњи у Београду пре шест месеци и означава нову фазу професионализације федерације, која окупља седам земаља у региону. У време када се легални оператери у земљама попут Румуније и Хрватске боре са све строжим захтевима и растућим порезима, BGF има за циљ да служи као јединствени глас.

Драган Скрбић, који је већ познат као председник српске асоцијације AGOS, изабран је за првог председника BGF. Њега подржавају два потпредседника: Филип Јелавић, генерални секретар хрватске асоцијације Hupis, и Сорин Георгеску, председник румунске организације Romslot и потпредседник Fedbet-а. Овај кадровски састав одражава намеру да се најважнија тржишта региона директно укључе у процесе одлучивања. Ново руководство ће се први пут заједнички појавити на Гала вечери индустрије игара на срећу – Нови хоризонти, 24. новембра у Софији, Бугарска.

Бројке и чињенице

Састанак у Букурешту трајао је два дана, почевши 29. септембра радним састанком којем је присуствовао одбор Euromat-а. Председник Euromat-а Џејсон Фрост лично је присуствовао избору, истичући значај нове федерације на европском нивоу. BGF представља заинтересоване стране из Србије, Бугарске, Хрватске, Румуније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Северне Македоније. Овај савез је реакција на осетљиву ситуацију многих казина уживо. У Румунији, на пример, сектор пати од нових закона који забрањују слот машине у малим градовима, док је Бугарска увела скоро потпуну забрану рекламирања коцкања.

Економски значај легалне индустрије је огроман, али му често прети растуће црно тржиште. У Црној Гори, стручњаци попут Милоша Лалевића упозоравају да лиценцирани оператери не треба да се виде као део проблема, већ као део решења. Лалевић је нагласио улагања у заштиту играча и системе за спречавање прања новца које могу пружити само легалне компаније.

"Лиценцирани оператери не треба да се виде као део проблема – треба их препознати као део решења. Они су субјекти који улажу у усклађеност, програме одговорног коцкања, заштиту потрошача, технолошке иновације и системе за спречавање прања новца." - Милош Лалевић, потпредседник GPIS Црне Горе

Позадина

Притисак на балкански регион стално расте. Док Хрватска тренутно планира свеобухватну реформу са строжим правилима за идентификацију играча и системима за самоискључивање, оператери се тамо такође суочавају са масовним повећањем накнада за лиценцирање и пореза. БГФ, са седиштем у Хрватској, има за циљ да промовише дијалог са владама заснован на чињеницама, а не на застарелим перцепцијама. Федерација такође планира да организује велики округли сто са балканским регулаторима како би се интензивирала размена између државних органа и индустрије. Постоје страхови да би претерана ограничења могла играче директно да одведу у наручје илегалних офшор провајдера који не нуде никакву заштиту.

Зашто је то важно за немачке играче

За немачке играче, консолидација удружења на Балкану нема директан утицај на локалну законску ситуацију, али илуструје европски тренд ка строгој регулацији. У Немачкој, Државни уговор о коцкању 2021 (GlüStV 2021) је коначни стандард. Док се оператери на Балкану жале на нове порезе, немачки играчи су већ навикнути на месечно ограничење депозита од 1.000 евра путем LUGAS система. Ограничење опкладе од 1 евра по окрету за онлајн слотове је такође специфично за Немачку намењено јачању заштите играча. Свако ко жели да игра безбедно у Немачкој мора да осигура да је провајдер на белој листи Gemeinsame Glücksspielbehörde der Länder (GGL). Баш као што се БГФ бори против црног тржишта на Балкану, тако се и ГГЛ масовно бори против илегалних онлајн казина који немају немачку лиценцу.

Шта то значи за казина са ГГЛ лиценцом

Оператери са ГГЛ лиценцом у Немачкој могу да посматрају развој догађаја на Балкану као потврду неопходности снажног рада удружења. БГФ сада покушава да постигне оно што већ практикују у Немачкој организације попут DOCV или DSWV: конструктиван дијалог са надзорним органом. За компаније које делују како у Немачкој, тако и у југоисточној Европи, избор Драгана Скрбића значи стабилизацију локалних контаката. То показује да борба против црног тржишта може успети само ако легитимне понуде остану атрактивне. Ако регулатива на Балкану постане превише рестриктивна, међународне корпорације би могле да усмере своје ресурсе више на стабилно, иако строго регулисано, немачко тржиште.